Првослав Радојевић
Првослав Радојевић (1280.) казнац, је био српски племић у служби краљице Јелене Анжујске (супруга 1245–76; удовица 1276–1314 српског краља Стефана Уроша I), са титулом казнаца (камерарија, камерриуса).
Првослав је био међу првима на српском двору, бринући се о државним финансијама[1]. Био је провинцијски казнац, за разлику од краљевског (државног) великог казнаца[2]. Краљица Јелена била је супруга краља Стефана Уроша I (р. 1243–76) и мајка краљева Стефана Драгутина (р. 1276–82) и Стефана Милутина (р. 1282–1321)[3]. Краљица је управљала Зетом и Требињем за време владавине својих синова, до 1309. године[4].
Првослав Радојевић се помиње као служитељ краљице у Требињу у документу од 8. фебруара 1280. године (Первосцлаву с Радоевић цамерариус Домине Регине ин Трибигна)[1]. Ово такође показује да је краљица Јелена имала свој казнац у Требињу. Његову функцију је наследио Мрњава, за кога се зна да је ту функцију обављао између 1288. и 1290. године (вероватно нешто раније).
Извори
[уреди | уреди извор]- ^ а б Blagojević, Miloš (2001). Državna uprava u srpskim srednjovekovnim zemljama. Београд: Službeni list SRJ. стр. pp. 20, 21, 39, 40. ISBN 9788635504971.
- ^ Динић, Михаило Ј.; Ћирковић, Сима М. (1978). Српске земље у средњем веку: историјско-географске студије (на језику: српски). Српска књижевна задруга.
- ^ Purković, Miodrag Al (1985). Srpska kultura srednjega veka (на језику: српски). Izd. Srpske pravoslavne eparhije za zapadnu Evropu.
- ^ umetnosti, Srpska akademija nauka i (1991). Архиепископ Данило ИИ и његово доба: међународни научни скуп поводом 650 година од смрти, децембар 1987 (на језику: српски). SANU. ISBN 978-86-7025-137-3.